Avantura duha | Avantura čitanja | Avantura pisanja

Blog

Iz postojbine javora: kanadsko-britanska medicinska i humanitarna pomoć Srbiji u Prvom svetskom ratu

Slavica Popović Filipović, renomirani autor u srpskoj medicinskoj istoriografskoj literaturi, napisala je novu monografiju. Jedna od tema kojom se autor posebno bavi su i strane sanitetske misije, a sada su u pitanju kanadske medicinske misije u Srbiji u vreme Prvog svetskog rata. Upravo ova tema u dosadašnjoj literaturi nije bila dovoljno istražena i naznačena. U monografiji su izneti mnogi novi detalji na osnovu autorovog ličnog istraživanja na izvoru informacija: u brojnim bibliotekama, arhivama i bolnicama po celom svetu, od Srbije, preko Australije do Kanade, kao i u kontaktima sa potomcima i prijateljima učesnika. Knjiga uključuje veliki broj autentičnih fotografija, od kojih se mnoge objavljuju prvi put.

Posle isticanja značaja istraživanja, na jasan i dokumentovan način, detaljno su izneti podaci o nastanku i radu ovih misija, od ideje do nastanka i dolaska u Srbiju; o radu i odlasku iz Srbije, a i o kasnijim aktivnostima. Autor uspešno, istraživački, originalno i detaljno prikazuje formiranje i organizaciju misija, rad i organizaciju bolnica, sa mnogo detalja o svim učesnicima misija, a ne samo o vođama ili lekarima. Sve to je izneto na interesantan, emotivan i prisan način, što govori o dobrom autorskom pristupu.

Okcidentalizam

Okcidentalizam je diskurs o Zapadu koji uključuje naročit odnos prema ovom delu sveta. Istočnoevropski putnici reprezentacije o Evropi ne zasnivaju na pukoj inverziji orijentalizma, ali okcidentalizam izvire iz postupka orijentalizacije. Za razliku od Saidovog Orijentalizma istočnoevropski okcidentalizam ne postavlja pitanje moći i autoriteta nad Zapadom, već se oslanja na pitanje: „Ako je ovo Zapad, gde smo mi u odnosu na njega“? Ovaj suprotni pol je oslonjen na samookcidentalizaciju ; na naročito „evropsko“ slavljenje razlike; pozicioniranje u odnosu na Zapadnu Evropu kao naprednu, ili traženje zajedničkog duhovnog središta dve Evrope. Takvo identitetsko kolebanje može se okončati identifikacijom za Zapadom Evrope, ili pak slavljenjem Istoka kao prostora razvijenije duhovnosti, emocionalnosti, veće slobode.

Banat (II)

Severinski Banat je obuhvatao teritorije današnjeg rumunskog Banata i Oltenije („Mala Vlaška“), a osnovao ga je ugarski kralj Andrija II (1205-1235) u cilju osiguranja jugoistočnih granica svoje države prema Bugarskom carstvu. Banat je, kao što je rečeno, pao pod otomansku vlast 1552. godine, a njegovi neosvojeni delovi su ušli u sastav Vlaške (delovi Oltenije), odnosno kneževine Transilvanije (lugoško-karansebeška oblast). Turci su na osvojenim teritorijama Banata organizovali Temišvarski vilajet, koji je ostao u sastavu Otomanske imperije do austro-turskog rata 1716-1718. Tada su Austrijanci, nakon što su proterali Turke i nakon što im je uprava nad Banatom potvrđena odlukama Požarevačkog mira, na oslobođenim teritorijama uspostavili takozvani Temišvarski Banat koji se nalazio pod direktnom upravom Bečkog dvora, a za njegovog guvernera je postavljen poznati austrijski vojskovođa grof Florimund Mersi. Istina, on više nije nosio titulu bana, ali je stari srednjovekovni naziv za ovu administrativno-teritorijalnu jedinicu - ostao.

Akutna gluvoća

Jedno od čestih pitanja otorinolaringologa, prilikom formiranja istorije stanja sluha pacijenta, jeste i pitanje mogućeg iznenadnog gubitka sluha na jednom ili oba uva.
Takozvana akutna gluvoća je stanje u kome osoba izjavljuje da je primetila veliku razliku između sluha na jednom odnosno na drugom uvu. Dešava se da se osoba probudi ujutru sa značajno oslabljenjim sluhom ili čak potpunom gluvoćom na jednom ili oba uva.

Za to postoje razlozi.

Najčešći razlog je pojava cerumena koji potpuno može da blokira ušni kanal, pa se samim tim i zvuk otežano prenosi do bubne opne.

Ono što dosta često dovodi do ovakvog stanja, u današnjem savremenom svetu, svakako je buka. Ovo može dovesti do prolaznog oštećenja, a kod nekih ljudi čak i do trajnog oštećenja sluha.

Upala slušnog živca je naredni mogući razlog akutne gluvoće. Najčešće se dešava da virus napadne živac koji potom, zbog otečenosti, ne provodi impulse do mozga.

Изградња локалнe управe у Старој Србији и Македонији после Балканских ратова 1912-1913. године

У Балканским ратовима 1912–1913. године Краљевина Србија је ослободила тзв. Стару Србију и Македонију од османске власти. Балкански су ратови показали да надахнута мобилизација целог српског друштва – од обичног грађанства до највиших официра – може донети величанствени војни тријумф. Међутим, ови ратови су имали и своју другу страну: обелоданили су сукоб између цивилних и војних кругова око питања организације власти у ослобођеним областима. Војни кругови су ојачали у Балканским ратовима приписијући себи главну заслугу за њихово успешно окончање. Али, они нису представљали јединствени блок по свом односу према цивилним властима, државној политици и владалачкој кући. На једној страни били су официри из Врховне команде, који су руководили ратним операцијама. Они су били лојални краљу и престолонаследнику Александру Карађорђевићу и предлагали су петогодишњу војну управу у Старој Србији и Македонији, као прелазну етапу до потпуног увођења ових области у државно-правни поредак Краљевине Србије. Најмилитантнији део официра био је окупљен у полутајној организацији „Уједињење или смрт“, која је основана 1911. године.

Banat I

Prostor između Dunava, Tise, Moriša i planinskog masiva Retezat u Karpatima predstavlja geografsku celinu koja se vekovima nalazila na međi moćnih monarhija centralne i jugoistočne Evrope. Njeno stanovništvo, ali i administracije koje su vekovima krojile sudbinu ovog dela sveta, nazivaju ovu teritoriju, ispresecanu većim i manjim rekama i podeljenu na ravničarski i planinski deo, jednostavnim nazivom: Banat. Nastao u XIII veku, ovaj pojam koji podrazumeva gorepomenuti prostor je preživeo razne države i uprave koje su se smenjivale jedna za drugom i ostao je u upotrebi do današnjih dana, iako se često dešavalo da se oko samog njegovog značenja i teritorija koje obuhvata stvaraju konfuzije, koje su prisutne naročito od vremena njegove podele do koje je došlo nakon Prvog svetskog rata.

Balkanska svita Veljka Nenadića

Na prošlogodišnjoj Smotri stvaralaštva srpskih kompozitora održanoj na Ubu pojavio se jedan veoma zanimljiv mladi kompozitor. Izvodio je svoju trostavnu klavirsku kompoziciju, Balkansku svitu. Nizale su se tri impresije koje je ovaj žustri mladi pijanista izvodio sa velikim žarom. Vir, Legenda i Lavirint su pod prstima Veljka Nenadića raskrilili jedan nov, svež i uzbudljiv zvučni svet. Vrlo spretno pijanistički izvedeno, s velikim muzičkim ukusom utkan narodni melos začinjen imepresionističkim momentima, bravuroznim kaskadama…

Ovakov izvođenje nikoga u publici nije ostavilo ravnodušnim. A posle par meseci, potvrda o vrednosti stiže i sa druge strane planete! Pobednička kompozicija internacionalnog takmičenja „Golden Key Piano Composition” održanog u Nju Džersiju, SAD, u juniorskoj kategoriji do 14 godina. Diplomu i medalju je preuzeo nedavno u Beču i tom prilikom je nastupao izvodeći pobedničku Balkansku svitu u prelepoj sali Erbar Prajzner Konzervatorijuma.

Zamišljanje Evrope

Evropa je od XV bila veka prostor istorijskog vrtloga, intenzivne političke, vojne, ekonomske i, uopšte kulturne delatnosti, te su u vezi sa njom naročite vrednosti kodirane kao univerzalne i definišuće.

Širenjem dvorskih ponašanja, buržoaskih običaja i modernog konfora zasnovanog na tehnološkoj prednosti doprinelo se oblikovanju koncepta „evropske civlizacije“. Što su više iskorišćeni drugi delovi sveta, ta civilizovanost smatrala se uzvišenijom, a evropska pripadnost snažnijom. Od vremena otkrivnja nepoznatih delova sveta i njihovih ucrtavanja u evropske mape „univerzuma“, nastaje nadmeni kompleks evropske superiornosti u odnosu na svaku drugu civilizacuju, pa tako „vanevropsko“ postaje sve što se smatra zaostalim, a neevropsko inferiornim.

Snovi o mandali: Četiri sloja psihe

Prvi, spoljašnji sloj mandale predstavlja princip opažanja. Te ravne, lako uočljive ivice, zapravo su spoljašnjost; ono što prepoznajemo kao „stvarni svet“, što nazivamo realnošću i uzimamo zdravo za gotovo. Spoljašnji zid je najjednostavniji oblik našeg zemaljskog postojanja. U njemu nema mesta za kontakt sa stvaralačkom energijom, a još manje za uranjanje u nepregledne prostore unutrašnjih svetova. Ali, već blizu granice tog sveta, osetićemo kako nas peku vrhovi plamenih jezika. Drugi sloj načinjen je od plamena, od pročišćujuće vatre koja vodi ka volji. Volja se graniči sa unutrašnjim krugom, što je izvan prostornih određenja, ali dotiče oprostoreni svet. Ona je simbol identiteta subjekta saznavanja i subjekta htenja; ona je drugi sadržaj duha koji na tibetanskim i hinduističkim prikazima prepoznajemo kao božanstva. Ovde se osmehuje Čenrazi, pa i sam Buda; njen deo postaju učitelji poput Milarepe; na nju čekaju Budini prosjaci. U hinduizmu, tu su neki od desetina miliona bogova, veselih ili mračnih, spremnih da odapnu strele u srce iluzije. Krišna i Rada; Šiva i Kali; Hanuman, Kamadeva i Lakšmi slobodno se kreću po hodnicima ljudske volje. Ona je ključ kojim se otvaraju kapije prepoznavanja, znanja i gospodarenja.

Ludvig Van Betoven

„Sviraj kako ti kažem, a ne kao što ja sviram” učio je Betoven svoje učenike. Prema učenicima je bio konzervativan ali se sam isticao veoma slobodnim izvođenjem. Ni jedno delo nije odsvirao na isti način. Čovek koji je umeo da publici na svojim klavirskim koncertima izvođenjem istera suze na oči, morao je da se povuče u svojim najplodnijim godinama. Betoven je počeo da gubi sluh u svojim dvadesetim godinama i prognoze nisu bile dobre. Stanje se tokom godina pogoršavalo i sve je to uticalo na njega i njegovo ponašanje. Mučila ga je činjenica da ne može jasno da čuje neke tonove. Tokom godina postaje plahovit i ponekad nekontrolisanog ponašanja. Počeo je da fizički uništava klavire, tako da se i ne zna tačan broj klavira koje je na svojim koncertima uništio. Kažu da je znao da isprazni mastionicu u klavir.

Pages


VRH