Ono što zovemo kontrakulturom je prilično jeftin, ali često veoma uspešan reklamni trik. To je tehnika prodaje određenih artefakata koji se ne mogu preporučiti na drugi način, recimo, kvalitetom.
Kako nam kontrakulturna industrija preporučuje svoje proizvode?
Tako što ih proglašava buntovničkim.
Čemu se, međutim, ti proizvodi suprotstavljaju? Svakako ne poželjnoj ideološkoj matrici. Naprotiv, tu matricu ponavljaju i učvršćuju. Stereotipi koje koriste su bez ostatka ideološki, na najgluplji, najpodmukliji i najljigaviji mogući način.
Kontrakulturni proizvodi se ne suprotstavljaju društvenoj moći. Ta tvrdnja je naprosto drska propagandna laž. Deo su sveprožimajućeg tržišta koje je u osnovi te moći.
Kontrakulturni proizvodi se suprotstavljaju visokoj kulturi.
Zašto?
Zato što se u kulturnom polju vodi neprekidna borba za prevlast. Kao deo moćne industrije zabave, kontrakultura već ima medijsku svepristunost i ekonomsku nadmoć, ali joj nedostaje ona simbolička, nedostaje joj prestiž koji je visoka kultura, iako znatno okrnjen, još uvek zadržala. Visoka kultura mora pasti da bi se kontrakultura uzdigla.
Zato što visoka kultura izmiče tržištu, a to je u tržišnom totalitarizmu nedopustivo. Nedopustiva je bilo kakva vrednost osim tržišne.
Zato što visoka kultura, ne kontrakultura, podriva rastvara, problematizuje dominantne ideološke obrasce.
Zato što visoka kultura zahteva napor, zahteva razvoj, zahteva samoprevazilaženje. Sve je to nepoželjno u doba prepuštanja, ponavljanja, olakosti, samozaborava.
Zadatak kontrakulture je da disciplinuje društvo i onemogući oblike nepristajanja koje visoka kultura sobom nosi.
Kontrakultura se poziva na svoju popularnost. Pružamo ono što ljudi žele, kažu. Pri tome zaboravljaju da pomenu koliko je novca i truda uloženo da bi ljudi želeli upravo ono što im oni nude.
Nekada je, možda, tražnja prethodila ponudi. Danas je obrnuto, ponuda oblikuje tražnju.
Pojedini zagovornici, glasnogovrnici i torbari kontrakluture se, čak, pozivaju na narodnu kulturu. Ovo pozivanje je besmisleno. U savremenim društvima više nema naroda kakav je postojao u preindustrijsko doba. Niti, u savremenom, medijski posredovanom, birokratski i korporativno oblikovanom, okruženju može biti samonikle narodne kulture.
Danas su i narod, i popularni kulturni obrasci medijski proizvedeni onako kako proizvođačima masovne svesti odgovara. I, agresivnom propagandom uvedeni, narod na političko, obrasci na kulturno tržište.
Narod je upotrebljiva propaganda fikcija, a osporavanje je dopušteno tek kao simulacija, kao tržišni artikl, kao brend pobune, nešto kao majica ili poster sa likom Če Gevare.