Nova Evropa

Књига Драгана Петровића Украјински гордијев чвор је резултат истраживања о савременој Украјини којим се аутор бави више од  две деценије. У претходном периоду, поред низа научних и стручних чланака о пост-совјетској Украјини као независној држави објавио је, самостално или коауторски, и четири књиге – научне монографије о истој теми. Специфичност књиге Украјински гордијев чвор је њен синтетички карактер. У овој студији није акценат на анализама појединих кључних догађаја и периода постојања независне Украјине, већ на синтетичком разматрању функционисања читавог украјинског друштва, његовог политичког устројства и функционисања система државе, економије и међународних односа.

Sanja Lazarević-Radak polazište za svoja istraživanja nalazi u činjenici da britanski i američki putnici otkrivaju Balkan početkom devetnaestog veka i formiraju prve trajne predstave o njemu kao "unutrašnjoj", ili "skrivenoj" Evropi. U prvoj polovini dvadesetog veka, između dva svetska rata, putnici postavljaju Srbiju u ovaj okvir predstavljajući je kao "Bliski istok". Ova monografija je pokušaj da se interpretacijom zanemarene popularne literature sa Zapada otkriju slike o istočnosti Srbije, njenoj graničnoj poziciji, ili drugosti u odnosu na Evropu. Ove slike do danas dominiraju javnim mnjenjem Zapada i uočavaju se u javnom govoru Srbije.

Latinica; broširani povez; 301 strana.

Studija profesora Jovana Aranđelovića sistematski, naučno-istraživački i filozofski razmatra istorijske, kulturno-istorijske i društveno-političke i književne aspekte kosovskog pitanja i kosovskog opredeljenja. Počev od epskog mita o Kosovu i umetničke istine izražene u srpkoj književnosti, razmatranjem brojnih drugih činilaca kao što je uloga Evrope u stvaranju i rešavanju kosovskog problema, zaključno sa zloupotrebom filozofije, autor potvrdu svojih istraživanja nalazi u istoriji filozofije. Napisana na osnovu vrhunskog poznavanja kosovske tematike, veštinom pisca i mudrošću filozofa, ova knjiga nije namenjena samo stručnjacima, nego je svojom jednostavnošću i razumljivošću dostupna svakom zainteresovanom čitaocu.

Ćirilica; broširani povez; 320 strana.

ЈУГОСЛОВЕНСКИ ФИЛМ И КРИЗА СОЦИЈАЛИЗМА 

Истраживањем „белог таласа“, ауторка у фокус поставља српске и југословенске филмове снимљене од половине седамдестих до средине осамдесетих година прошлог века. Указује на њихов критички потенцијал и политички значај у тадашњем историјском контексту који је претходио економском, политичком и идеолошком слому СФРЈ. Текстовима у књизи покрећу се нова, за гледаоце и читоаце, провокативна питања националности и идентитета.

У истраживачком, аналитичком и наративном смислу, књига даје значајан допринос српској научној и стручној заједници али и ексклузиван увид широкој јавности заинтересованој за антрополошке, социолошке, психолошке и политиколошке аспекте популарне културе. Aуторка  истражује више од тридесет филмова  који су указивала на економску, политичку и културну будућност српског друштва и тадашње југословенске државне заједнице.

Латиница, тврд повез, 240 страна.

Savremeni pristupi u proučavanju Balkana zanemareni su u ovdašnjoj akademskoj javnosti. U tom smislu, u potrazi za smislenim odgovorima, ova studija pokreće niz bitnih pitanja. Zašto se neke teorije favorizuju na račun drugih? Zašto se u javnosti Balkana još uvek retko govori o njegovom kolonijalnom statusu, a prećutkuje da on postaje postmoderna geografija? Zašto se o ovom delu sveta još uvek govori kao o imaginarnoj geografiji umesto da se razmotri njegova ekonomska i politička stvarnost? Ovo su samo neka od pitanja na koja Sanja Lazarević Radak nudi relevantne odgovore.

Latinica; broširani povez; 262 strane.

Studija "Otkrivanje Balkana" čitaoce vraća u dugi devetnaesti vek, kada je imperijalizam dostigao svoj vrhunac. Među prostorima koji još uvek nisu bili upisani u kolonijalne mape našao se Balkan - evropska terra incognita. Postupak njegovog imenovanja i smeštanja na kartu sveta praćen je zamišljanjem ljudi drugačije kulture i "prirode", što je postalo osnova za docnije stereotipizacije o ovom poluostrvu. Polazeći od navedenih činjenica, autorka postavlja dva ključna pitanja: prvo - da li je Balkan kolonizovano područje, drugo - šta je kolonijalno u njemu. Odgovor na njih nalazi u prirodi imperijalizma i intelektualnoj klimi devetnaestog veka koja je, iako racionalistička, odsustvo znanja kompenzovala fantazijom.

Latinica; broširani povez; 228 strana.

Kneževićev pristup ispitivanju pojma Zapada je polivalentan. Autor koristi saznanja iz više naučnih oblasti i disciplina, od kojih je potrebno pomenuti istoriju, politikologiju, pravo, ekonomiju, sociologiju, filozofiju i psihologiju. Ovo je prvi tom trilogije Stara Nova Evropa.

Latinica; broširani povez; 302 strane.