Avantura duha | Avantura čitanja | Avantura pisanja

ДЕЈАН ВЕЉОВИЋ

КШИШТОФ КИШЛОВСКИ: НЕМАМ ОДГОВОРЕ

Фасцинантни опус једног од најпознатијих пољских режисера, Кшиштофа Кишловског – Декалог, Три Боје (Плаво, Бело и Црвено), Вероникин двоструки живот – представља нешто најмисленије и најквалитетније у европској кинематографији последњих деценија 20. века. Легитимни наследник Фелинија, Антонионија, Бергмана и Тарковског - Кишловски и његови филмови верно дочаравају љубитељима седме уметности радост и тугу живота, меланхолију живљења и – мудрост да се све прихвати и да се настави… упркос свему.  До краја свог креативног и животног пута Кишловски је одбијао да људима дели велике, речите савете, да их учи нечему.

KШИШТОФ КИШЛОВСКИ (2): “ИМАМ ЈЕДНУ ЈАКО ДОБРУ КАРАКТЕРНУ ЦРТУ:  ПЕСИМИСТА САМ… ВЕЛИКИ!”

 
У документарном филму ”Ја сам тако-тако”, Кишловски каже аналитично, умањујући своју важност: ”Ја имам једну јако добру карактерну црту – песимиста сам, велики. Тако да увек помислим на оно најгоре што може да се деси… Место које заузимам на животној лествици много је боље од оног које ми припада. Имам боље место у животу него што заслужујем. Заузимам даље место у реду него што би стварно требало да ми припада”.
 
КИШЛОВСКИ О АМЕРИЦИ “Има пуно разлога зашто ме Америка не привлачи. Превелика је. Превише људи. Сви нешто јуре свуда наоколо, као муве без главе. Има превише комешања, гунгуле и буке. Сви се јако труде и претварају да су срећни тамо. Ја, међутим, уопште не верујем у ту њихову срећу – мислим да су несрећни баш колико и сви ми остали смртници. Једина разлика је што ми још увек понекад и причамо о свом болу, отварамо душу, док једино што у Америци знају да кажу је да је ”све у реду”, да је све ”фантастично”.
Кад питам свог америчког агента „како си” - он увек, без изузетка, одговори да је ”екстремно добро”. Он не може бити само „добро”, не може бити „ок” – он мора да буде „екстремно добро”.
Subscribe to RSS - ДЕЈАН ВЕЉОВИЋ

VRH