Antička Pompeja i moderni svet
Zvono srednjovekovne bazilike u srcu čuvenog primorskog gradića u Kampanji, u Pompeji, probudilo nas je u sedam ujutru. Iz Rima smo uhvatili brzi voz preko Napulja da bi upoznali što više od onoga što je ostalo nakon velike katastrofe iz 79. godine nove ere kada je vulkanska erupcija Vezuva usmrtila više od 20 hiljada ljudi. Čitave kolonije turista svake godine odaju poštu gradu koji je ostao sakriven od očiju javnosti do iznenadnog otkrića u 18. veku ispod nekoliko metara naslaga vulkanskog pepela.
Postoje dve vozne linije koje sa centralne železničke stanice u Napulju na jugu Italije, vode do 30km udaljene Pompeje. Napulj je ne samo po veličini treći grad u Italiji već i regionalni centar u koji dolaze mnogi u potrazi za poslom i drugačijim smislom u životu. Čak se ne može ni sa sigurnošću reći koliko ljudi živi u Napulju. A tek ilegalnih imigranata iz Afrike i sa Bliskog Istoka koji rade sve čega se dohvate da bi preživeli u zemlji koja je surova prema siromašnim došljacima.
Zamislimo zatamnjenu laboratoriju sa skromnim nameštajem, redovima knjiga, stotinama raznobojnih epruveta, instrumenata čija namena nam nije jasna, veliku, jajoliku peć u uglu prostorije, i adepta udubljenog u alhemijski traktat. Mirišu ugalj i sumpor, čuju se pucketanje i ključanje. Ovde, u preplitanju elemenata prirode, duhovnosti i intelekta otpočinje Opus magnum ili Veliko Delo.
Pred kraj devetnaestog veka Hari de Vind je zabeležio da su za „savremeni“ svet „balkanske zemlje manje poznate od najcrnje Afrike“, a Tomas Forester iznašao analogiju između „zaostalih naroda Afrike koji čekaju blagodeti civilizacije“ i Balkanaca čija se „neukost i sujeverje moraju otkloniti civilizovanjem“. Vilijam Biti se tu „oprašta od civilizacije“, da bi „ušao u iskonsku pustinju gde je čovek još polu-varvarin.“ Putovanje u balkanske predele se u viktorijanskoj dnevnoj štampi ne preporučuje; ništa ne garantuje zaštitu od bandi; iznenadni ratovi i ustanci su poput prirodnih pojava; šokantni prizori koji ih prate se podrazumevaju; tu, na rubu kontinenta, rađa se mogućnost suočavanja sa „krajem civilizacije“- evropskim „srcem tame“.
Ako govorimo o savremenoj klavirskoj muzici, svakako da je jedan od najistaknutijih, a možda nije uopšte preterano reći - upravo najistaknutiji kompozitor- Đerđ Ligeti. Njegovih osamnaest Etida za klavir postaju ravnopravni deo repertoara svakog pijaniste, uz nezaobilazne Šopenove, Listove, Debisijeve, Skrjabinove ili Rahmanjinovljeve. Svedoci smo još jednog kvalitativnog skoka u tehničko-umetničkoj evoluciji pijanističke tehnike. Tako veliku revoluciju je pre toga samo List napravio svojim Transcendentalnim etidama još u XIX veku. Poznato je i da je List bio izuzetan pijanista i veliki čovek. Te etide je napisao u prvobitnoj verziji kao petnaestogodišnjak (!), da bi ih posle još u dva navrata preradio (1837. i 1851.) i doveo do transcendentalnog. Nije nalazio odgovarajuće tehnički zahtevne komade za svoj pijanističko-tehnički razvoj. Njegova muzikalnost je bila razvijenija od njegove klavirske tehnike. Iz tog razloga on sebi zadaje nov umetnički izazov, a rezultat je bio zapanjujuć. Ligeti iz sličnog razloga razmišlja o komponovanju svojih etida.
Na Dan Svetoga Save okončala se prva izložba posvećena mesecu predstavljanja srpske književnosti, kulture i umetnosti u večnom gradu. Simbolično, muzej antičke rimske civilizacije u predgrađu EUR bio je centar raznovrsnih italijansko-srpskih kulturnih dešavanja pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Srbije i Grada Rima. Srpski slikari, poput svetski Ane Kapor i Vladimira Pajevića, fotografa Srđe Mirkovića, vajarke i likovne umetnice Ljiljane Petrović Vavalli, i modernističkog slikara Nikole Pršendića, svojim radovima su predstavili mistiku, kreativnost i produhovljenost srpskog naroda koji živi u tuđini.
Savremeno i uobičajeno određenje alhemije kao „primitivne hemije“ je idejni proizvod prosvetiteljstva. Zato i danas možemo čuti da je alhemija preteča savremenog poznavanja prirodnih zakona, demonska kćer fantastičnih recepata čiji tvorci nisu mogli utoliti žeđ za zlatom, te su okončali svoje „promašene“ živote u mračnim laboratorijama. Nema u tome ničega opskurnog, navodno neznanje, zamenilo je navodno znanje - alhemija se morala povući pred vladavinom progresa. Taj pogrešni, ili rudimentarni prosvetiteljski prevod nastavlja da živi u izgovorenom i napisanom; u leksikonima, udžbenicima, svakodnevnom govoru, smeštajući se u prve asocijacije o usponu prirodnih nauka.
Preko jedne šestine čovečanstva proslavilo je 23. januara po lunarnom kalendaru 4709. Kinesku Novu godinu. Na taj dan, više od 1.3 milijarde Kineza prestaje da priča o prošlosti i počinje da misli o budućnosti. Godina Vodenog Zmaja, koja nastupa svakih 60 godina, počinje 4. februara, prvog dana meseca Tigra koji označava proleće. U vremenima kada se dosta govori o propasti sveta 12. decembra 2012., i snimaju filmovi po istovetnom šablonu, prema kineskom verovanju godina Vodenog Zmaja donosi brojne mogućnosti napretka i uspeha na svim poljima.
Jedna od ne tako novih stvari koja je sve populrnija među tinejdžerima, a o kojoj malo ljudi zna, jeste digitalna droga ili i-dosing. Koncept digitalne droge podrazumeva slušanje audio signala kroz slušalice i to posebnih niskofrekventnih signala koji utiču na moždane talase, mentalno stanje i raspoloženje, i izazivaju isto stanje i osećaje kao pri korišćenju pravih narkotika. Takođe slušanje različitih zvukova (pesama), ima i različite efekte na mozak. Lako se mogu izabrati osećaji koje želimo da iskusimo kao što su osećaj ekstazija, kanabisa, kokaina, LSD-a…
Slikovita pojednostavljenja Balkana čas se javljaju u tekstu, čas iz njega nestaju dok kao konstanta ostaje ono o „granici“ koja spajajući razdvaja i razdvajajući spaja - identitete, prostore, kulture. To je slika „drugog prostora“, „pograničnog pojasa“.
U proteklih mesec dana, u okviru turneje po Srbiji, publika je imala prilike da se upozna sa stvaralaštvom dvoje kreativnih mladih ljudi koji čine sastav Sétamur. Nizali su se nastupi na koncertima u Centru za kulturu u Pančevu, u Baš-kući u Subotici, na gostovanjima i nastupima uživo u radio emisijama na Radio Pančevu i na internet radio stanici Be-Ton Radio, na TV Pančevu, a uskoro i na RTS-u u emisiji Ad libitum…