Hodočašće u divljinu
Posle radnog jutra presvlačimo se i krećemo na lokalni aerodrom u sred gužve. Uz telefonski poziv pilot će nas sačekati par minuta. Pacifičko vreme! Avion sa 36 sedišta poleće. Leteći autobus, sa dve stanice pre ostrva Gizo gde ćemo biti smešteni, Sege i Munda. Zapadna provincija broji oko 65 000 stanovnika (od ukupno 550 000), iako statistički biro na Solomonovim ostrvima ima velike muke oko popisa, a mnogi ni ne znaju koliko su stari niti kada su rođeni pa sami, u za to predviđenu rubriku, upisuju datum koji im se sviđa. Navodno je jun vrlo popularan. Voda u avionu kaplje iznutra i pitam se da li je to normalno. Stotine malih ostrva poput školjki blista ispod trupa aviona, gusta šuma i reke sa egzotičnom florom i faunom. Verovatno i sa nekim biljnim i životinjskim vrstama za koje još ne znamo da postoje. Umor na licima saputnika skreće pažnju na potrebu za predahom. A meni je neophodan bazen ili tuš. Slećemo na zemljanu pistu. Stvarno smo u sred divljeg Pacifika. Na planeti dan prvo osvane ovde, 10 sati kasnije i u Srbiji. Baba mi ne bi verovala kad bih joj rekla da se nalazim u stvarnosti jednog od postera iz moje dečije sobe!!!
“Boginja šume”, imenjakinja Nina
Iste večeri imamo čast da uživamo u plesu lokalne plesne grupe. Devojke obučene u žuto platno s krunama od suvog lišća na glavi i oko kukova, ponosno nam predstavljaju deo svoje bogate kulture u ritmu koji me podseća na rege muziku. One su polinežanke, slične havajkama iz američkih filmova. Saznajemo da polinežanske kolonije postoje na par Solomonovih ostrva uključujući i sat vremena avionom udaljenoostrvo Gizo. Mnogi se bave tradicionalnim poslovima poput ribolova, dok mladi traže posao u svim oblastima, ne birajući. U spavaćoj sobi iznad kreveta ogromna maska ratnika i kost ajkule u nosu. Do pre samo 100 godina ovi narodi su umeli da pojedu svoje neprijatelje. Mačke se čuju napolju, kao i žabe, u horskom sastavu. Cvetovi hibiskusa rasprostrti su po čitavoj sobi. I miris spreja za komarce.
Sutradan obilazimo ostrvo Kolombangaru,, na njemu se nalazi najveća kompanija u zemlji koja se bavi proizvodnjom i izvozom stabala. .Kompanija Feber-Castel od njihovih materijala pravi olovke kojim domaće zadatke pišu deca širom sveta. Kompanija lokalnom stanovništvo omogućuje besplatno školovanje i zdravstvenu zaštitu.. Higijena u radničkim kampovima je skromna.
“Da li ste skoro opazili krokodile? - pitam našeg vodiča dok gledam u močvare oko nas. “Ma neee, nisu ih videli četiri godine” odgovara on, iako su novine sledećeg dana na naslovnoj strani objavile da je jedan seljanin stradao od ove nemani.. “Sledeći put dođi sa tvojima u posetu, pokazaćemo ti krater ugašenog vulkana za koji je potrebno 8h pešačenja“ dobacuje lokalni vodič.. Kasnije ću čuti da su dva stranca i vodič ostali zaglavljeni baš kod tog kratera zbog ogromne bujice koja je iznenada preplavila put za povratak. Kvalitetno drvo stabala se prevozido luke unutrašnjim zemljanim putevima čija je dužina preko 1500km. Stabla se izvoze Maleziju, Kinu, Japan i Tajland. Možda je i ovaj sto na kome pišem, napravljen upravo od tog drveta.
Boginja šume ovog ostrva je moja imenjakinja, Nina. Navodno je to najpopularnije žensko ime u njihovoj provinciji. Izdaleka ostrvo deluje kao da je obliku žene koja spava. Legenda kaže da neposlušne ljude Nina prvo očara svojom lepotom i počne da ih vodi u krug iz kojeg je teško naći izlaz. Možda je takva sudbina zatekla one nesrećne turiste! Ostrva kralja Solomona kriju i beskrajne lagune, kao i najlepša mesta za ronjenje.
Zamislite nenaseljeno ostrvo u sred okeana. Voda je zeleno-plava a pesak beo poput snega. Plićak do kolena par desetina metara od obale. Kokosove palme se nakrivljeno ljuljaju na vetru i šepure zajedno sa svojim bogatim plodovima. Jedan brodić nas ostavlja a drugi sa hranom i poslugom pristiže. Roštilj i morski plodovi u sred Pacifika, zajedno sa sokom svežeg kokosa koji sam našla u šumici pored plaže a koji je jedan od poslužitelja načeo oštrim vrhom mačete. “Ovo ostrvo je uspavani biser kralja Solomona koji je on ostavio u zavet Nini” pomišljam dok posmatram plavetnilo neba iz kojeg se prikradaju gusti oblaci. I podsećam sebe da je sreća satkana od trenutaka koji se pamte i koji se mogu prepričati drugima.
O istoriji Solomonovih ostrva pogledajte: ovde
Dodaj komentar