Francuski umetnici Marcel Duchamp, Francis Picabia i američki fotograf Man Ray tih godina postaju centar avangardnih aktivnosti u Americi. Dada u kratkom roku postaje međunarodna mreža koja zahvata sve oblasti estetike i života izražavajući odbojnost prema svim aspektima života u modernoj civilizaciji. Pobuna je poprimila oblike u kojima su groteskno i apsurdno postali dominantna postavka u suprotnosti prema konvencionalnim estetskim načelima. Tako nastaju čuveni Duchampovi ready made umetnički predmeti, poput Fontane (Fountain) u vidu obrnuto postavljenog pisoara ili Man Reyeve Enigme o Isidori Dankan (Enigma of Isidore Ducasse) koja se sastojala od nevidljivog predmeta (šivaće mašine) umotanog u platno i pričvršćenog konopcima. Dadi su se pridruživale ličnosti koje su svojim prisustvom doprinosile delovanju pokreta, a među njima našla se i Elsa. S obzirom na to da su najveća umetnička dešavanja u to vreme bila u Parizu, sredinom dvadesetih Gaby Picabia, Man Ray i Elsa odlučuju da napuste NY i vrate se u epicentar avangardne umetnosti. Ispostavilo se da je za Elsinu karijeru ovaj potez bio presudan. Gaby na jednom balu dolazi u centar pažnje zahvaljujući neobičnoj Elsinoj kreaciji i Paul Poiret, kao vodeći kreator pariske mode posleratnih godina, upućuje sve komplimente neobičnoj kreatorki.
Ohrabrena profesionalnim priznanjem, Elsa počinje prvobitno da kreira haljine za manju američku modnu kuću u Parizu. Kada se 1927. godine proizvodnja obustavlja zbog finansijske krize, Elsa nastavlja da izlaže svoje kolekcije na preuređenoj mansardi u kojoj je i živela. Budući da nikad nije naučila da šije i plete, odmah na početku samostalnog rada unajmljuje krojačicu koja, prateći nacrte i uputstva, realizuje Elsine kreativne vizije. Na isti način nastaje kolekcija ručno rađenih džempera koji su, zahvaljujući posebnom načinu obrubljivanja, bili znatno čvršći od običnih, tako da su verno pratili liniju tela. Takođe, Elsa dolazi na ideju da na crnoj podlozi izazove trompe l’oeil efekat praveći od belog ko
nca imitaciju velike mašne na okovratniku. Za modu 1927. ovakav odevni predmet bio je prava senzacija i takoreći trenutno dospeva na naslovnu stranu Pariskog Vogue-a uz naslov umetničko remek-delo (fotografija br. 2). Ubrzo potom, Elsa proširuje proizvodnju na asesoar i uključuje u svoje kolekcije odela od tvida, lanene haljine iz dva dela kao i sportsku liniju kupaćih kostima i odeću za skijanje.
Svi modni predmeti bili su karakteristični po svojoj funkcionalnosti. Tako je, na primer, namena mnogih od njih bila dvojaka: haljina koja može poslužiti i kao kućni ogrtač ili pak torbe za plažu koje se raskopčavanjem pretvaraju u prostirke za sunčanje. Takođe, Elsa prva počinje da koristi plastične rajsferšluse u boji materijala. Nadahnuta upotrebom bespotrebnog zastupljenu u delima dadaista, Elsa počinje da eksperimentiše sa dugmićima i kopčama koje poprimaju oblik kupidona, klovnova, insekata, voća, povrća i astroloških znakova ili ukratko svega onog što izvorno ne podseća na dugme. Tridesete godine dvadesetog veka obeležene su stvaralaštvom ove kreatorke. Svi njeni izumi, iako šokantni, bili su prave senzacije u poređenju sa sumornom posleratnom modom.
Zahvaljujući rastu prodaje, Elsa se 1935. godine useljava u svoj novi salon sastavljen od 98 prostorija na Trgu Vendome. Taj trenutak predstavljao je vrhunac njene karijere. Sa druge strane, u međuratnoj atmosferi u Parizu, nadrealistički pokret nastavlja borbu prethodnih avangardi protiv ideološkog sistema, socijalne nejednakosti i zaglupljujuće moći vere, a u želji za potpunom promenom života umetnici koriste šok kao svoje osnovno oružje. Eksperimenti koje primenjuju nadrealisti u životu i potreba za uništenjem temelja sveta dovode se u simbiozu preko nadrealističke revolucije ideja i misli, promene duha, stvaranja jedne nove vrste misticizma. Breton će prvi početi da zagovara dijalog između psihoanalize i marksizma, istovremeno optužujuci psihoanalizu zbog odsustva socijalnog, a marksizam zbog zanemarivanja psihološkog. Ipak, svežina nadrealizma donela je nove vrednosti različite od vrednosti prethodnih nihilistički raspoloženih avangardi.
Dodaj komentar