Avantura duha | Avantura čitanja | Avantura pisanja

Književno veče Tatjane Aleksić u Melburnu

U punoj sali Kluba Novi Sad – Neoplanta, u centru Melburna, u utorak 11. decembra, sa početkom u 18.30 sati, održano je književno veče u obliku panela. Radni naslov večeri je bio Ironija žrtvovanja: Legenda o uziđivanju kod Andrića. Zamišljen kao predavanje profesorke dr Tatjane Aleksić, program je plod je saradnje Univerziteta Monaš i Kluba Novi Sad – Neoplanta.

Profesorka Aleksić, Nišlijka rodom, radi na Katedri za Slavistiku i komparativnu književnost Univerziteta Mičigen (An Arbor kod Detroita) u SAD. U posetu Melburnu je došla na poziv Univerziteta Monaš i profesorke sa Katedre za Slavistiku, Slobodanke Vladiv-Glover koja je predsedavala panelom. U radu su, sa istog univerziteta, kao diskutanti učestvovali Lara Jakica i Milan Orlić, kao i voditeljka programa Zdravka Gugleta.

Ova prezentacija je manji, prilagođeni deo knjige čiji je naslov Uzidano telo: Izgradnja balkanske zajednice i strah od slobode. Autorka je u razmatranjima pošla od epske narodne pesme iz pretkosovskog ciklusa Zidanje Skadra. Temu ženske žrtve istraživala je pre svega na primeru čuvenog romana Ive Andrića, Na Drini ćuprija.

Osim na Andrićev roman, osvrnula se i na dramu Nikosa Kazancakisa, Graditelj (1910), kao i na romane Most sa tri luka Ismaila Kadarea (1978), odnosno, na San graditelja Nikite Arisa Fakinosa (1999). Dela su nastajala u prelomnim istorijskim okolnostima za opstanak balkanskih nacija i regiona u celini. Neka dela su pisana kao odgovor na konkretne istorijsko-političke probleme na Balkanu, npr, na rat u Jugoslaviji na kraju XX veka. Ove osetljive teme povezuje upravo legenda o uziđivanju jer se odnosi na nacionalna osećanja, a sam motiv žvrtve je najvažniji motiv izgradnje nacije.

Gošća sa Univerziteta Mičigen je analizirala pozitivne i negativne strane žrtve i žrtovanja u nacionalnim i religijskim balkanskim zajednicama. Ukazala je na dosadašnje političke neuspehe izgradnje tzv. balkanske zajednice kao autohotnog prostora. Po njenom mišljenju, za balkanske narode je najbolje da samostalno i bez tuđih uticaja organizuju suživot i rešavaju moguće probleme. U tom smislu bi bilo korisno "stvaranje kulturne, pa možda i političke zajednice na Balkanu koje bi sa kulturnog stanovišta bilo mnogo logičnije nego, recimo približavanje Srbije EU."

Ovaj književni program je okončan plodnim razgovorom publike i učesnika panela.


VRH