МЕДИЈСКИ СТИЛОВИ

Понекад  ми  се  чини  да  је  стил,  то  јест,  сам  звук  речи,  реченица  и  склоп  целине,  уједно  и  главна  проба  истине  коју  та  реченица  носи.  (Иво  Андрић)

            Студија  о  стилу  за  новинаре  прилагођена  је,  најпре,  студијама  новинарства.  Реч је о  кратком  осврту на теорију стила  и  практичној  стилистици.  Стилистичке  вредности  су  посматране  у  медијским  контекстима.

            Стил се  непрестано  мења. Израз је  вештине комуникације, битне за професионални али и лични живот.  Сваки  новинар  и  јавни  делатник  треба да  поклања  сталну пажњу  писаном  и  говорном  изражавању.  У  оба  вида  се  остварује  комуникативна  и  естетска  функција. 

            У  савременим  медијима  често  је  запостављена лепота  писане  и  говорне  речи иако  на  свакодневни  језик  највише утичу управо школство  и  медији.  Њима  се  највише верује,  они  уживају  највећи  углед.  Медији  знају  коме  се  обраћају.  Требало  би,  стога,  властити  стил  примерити  подразумеваној  публици.   Тако  се  најбоље  изграђује  стваралачки  самосвојни  непосредни  аутентични  однос  према  стилу.  Новинар  не  пише  и  не  говори  за  себе,  чак  ни  кад  је  склон  нарцизму.  Његово  обраћање  је  увек  намењено  другима.  Зато  треба  водити  рачуна  о  стилу  и  свим  његовим  законитостима:  јасности,  тачности,  сажетости,  живости,  духовитости,  складности,  подесности.  Тек  кад  се  обрати  пажња  на  њих,  замисли  изложене  публици  биће  приступачне и разумљиве.

            Имати  стила  најчешће  значи  имати  јасан  поглед  на  свет.  Онај  ко  усавршава  свој  стил,  на  најбољи  начин  сведочи  о  себи  и  својој  култури.  Он  заиста  разговара  с  публиком.  Новинар  без  изграђеног  стила  јесте  ехо  у  празној  кући.

Стил  се  најбоље  обликује  читањем  и  промишљањем  прочитаног.  Стислку самосвојност  постижемо  уграђивањем  стеченог  читалачког  искуства  с  догађајима  и  доживљајима.  С  већим  бројем  прочитаних  књига долази се до убедљивијег стилског искуства.  Увиди  у  туђе  стилове  помажу  да  боље  обликујемо  сопствени  стилски  идентитет.  Једино  тако  нећемо  бити  досадни. 

            Ова  студија служи као игриво  штиво  веселе  науке,  стилски  другачије,  намењено  знатижељницима, не само новинарима и студентима новинарства. Она нас учи како да праве речи буду на правим местима, у свим врстама комуникације, јавној и приватној, службеној и личној.