Mala akademija

Да ли је савремено човечанство, у доба чији је весник вештачка интелигенција, сведок гашења Гутембергове галакције? И сведок „смрти” књижевности, уметности и културе уопште, као и посебних дисциплинеа, на пример, књижевне  критике.

Књижевност већ деценијама преживљава дубоку кризу чији су узроци  унутрашњи и спољашњи, а њихово дејство синергетско. Ако се не нађе излаз из ове неодрживе ситуације, криза се може окончати „смрћу” књижевности, уметности и културе у облику њиховог потпуног маргинализовања. Излаз није искључиво у промени поетичких поставки, естетичких стандарда или етичких решења, него и у новом политичком концепту света и друштва. Блумовско питање обнове или „смрти” је заправо императив обнове а не „смрти”. Отуда одбрана књижевности и уметности, има  смисао  и  сврху. У три поглавља књиге –  „Статус савремене књижевности, уметности и књижевне критике”, „Путоказна вредновања” и „Куда иде савремена (српска) књижевност?” – аутор проналази начине, смисао и сврху одбране. Сви радови у студији резултат су двадесетогодишњих истраживања ове теме и објављивани су водећим часописима и зборницима, презентовани на међународним научним конференцијама и Конгресу Слависта у Србији, Европи, Америци и Аустралији, у периоду од 2007. до 2018. године.

Ћирилица, тврд повез, 245 страна.

Studija  Kriza identiteta romanesknog junaka srpske moderne u središte  pažnje postavlja književnog junaka kao borca za vlastiti životni prostor. Posebno se istraživački naglašava njegov odnos prema patrijarhalnoj tradiciji iz koje je potekao i modernog sveta koji ga privlači i odbija. Ovakvim pristupom se rasvetljavaju suptilne veze literature sa širim društvenim i istorijskim kontekstom. Za razliku od starog istorizma koji književno delo shvata kao puko svedočanstvo ili  odraz  realnosti, novi istorizam disciplinu kojoj pripada ova knjiga definiše kao poetiku kulture. 

Ćirilica, broširan povez, 252 strane

Doktorska studija Milana Orlića Andrić, Crnjanski, Pekić (pripovedne strukture srpskog (post)modernističkog romana), strukturalistički preispituje srpski književni kanon ХХ veka. Ova studija daje originalni doprinos srpskoj književnoj teoriji. Ovako opsežno i zahtevno istraživanje figure pripovedača i pripovednih struktura u srpskom modernizmu i postmodernizmu,  kao što je Orlićevo – do sada nije objavljeno.

Obuhvatajući izbor srpskih pisaca od kojeg zastaje dah, uključujući one koji su tačno identifikovani kao „preteče“ modernizma i  postmodernizma, Orlićeva studija je dubinski fokusirana na trojicu ključnih autora. Reč je piscima koji svojim delima povezuju srpski i jugoslovenski modernizam i postmodernizam: Ivi Andriću, Milošu Crnjanskom i Borislavu Pekiću.

Tako Orlić dolazi do jednog od glavnih uvida, naime, da su pripovedne strukture srpske proze prešle putanju od potpuno razvijenog pripovednog subjekta do razgrađene figure pripovedača koja više nije „zakonodavac“ teksta. Nova figura pripovedača je tumač  materijala  koje  ugrađuje  u vlastitu tekstualnu strukturu. Pomenutu evoluciju Orlić u Apendiksu studije ilustruje pomoću četiri originalne a plastične dijagramske šeme. Ove šeme, u pravom strukturalističkom maniru, sažimaju pripovedne modele u srpskoj modernističkoj i postmodernističkoj prozi. Osim za srpsku, naznačeni modeli su relevantni za istraživanja slavističke i evropske literature. Napisana na engleskom jeziku, studija je prevedena na srpski jezik.

Ćirilica, tvrd povez, format B5, 288 strana

Monografija koja se na istraživački relevantan i naučno utemeljen način bavi esejima Momčila Nastasijevića. Najvažniji Nastasijevićevi eseji posmatrani su u svetlu njegove poetike kao jedan od mogućih ključeva za razumevanje njegove poezije. Knjiga Svetlane Milašinović zapravo daje dobar pregled ne samo Nastasijevićevih eseja nego i njegovog dela u celini.

Ćirilica; broširani povez; 170 strana

Sloveni kao dramatis personae u dramama engleskog govornog područja: 1878-1990. "Razbijeno slovensko ogledalo" se ne bavi Slovenima samo kao dramskim junacima u dramama engleskog govornog područja. Ovaj rad teatrološki, istorijski i sociološki traga za korenima stereotipa Slovena u anglofonom svetu. Pripadnici slovenskih nacija su,iako pripadaju porodici evropskih naroda, često smatrani "Drugim", iskrivljenim odrazom civilizovane Evrope. Njihov položaj "Drugog" se zadržao i kad su emigrirali na druge kontinente gde su ih čekale iste predrasude. "Razbijeno slovensko ogledalo" ukazuje ne samo na prošlost već želi i da odgovovri na pitanje kakva će biti slika Slovena u bližoj budućnosti. 

Latinica; broširani povez; 121 strana.

Na inovativan način izložen pregled teorije žanrova u kontekstu teorijskih promišljanja umetnosti i književnosti. 
Saizdanje sa Institutom za književnost i umetnost Beograd.

Ćirilica; broširani povez; 242 strane.

Naučno kompetentna, analitički lucidna i stilski privlačna studija o poetici. T. S. Eliota osvetljava različite aspekte njegovog stvaralaštva, posmatrajući ga kao pesnika, kritičara i dramskog pisca.

Ćirilica; broširani povez; 230 strane.

U srpskoj komparatistici do sada nije bilo mnogo pokušaja da se istraže poetike (uticaji, dodiri, prožimanja) čak tri slovenske književnosti - ruske, poljske i srpske. Đeric je to učinio na primerima najvažnijih emigrantskih pesnika, uvodeći u našu književnost termin bezdomnost kako ključan za razumevanje ne samo njihovih poetika, već i egzistencijalnih problema, ne samo pisaca, nego i čovečanstva u minulom veku.

Ćirilica; broširani povez; 262 strane.

Ova knjiga sagledava Dositejevo književno delo i po sinhronijskoj i po dijahronijskoj osi, praveći pri tome odgovarajuće paralele i sa drugim našim piscima, odnosno upuštajući se u komparativne analize. To čini veoma uspešno, što daje posebnu draž njegovom tekstu, pa i onom sintetičkog karaktera. Jasović u svojim razmatranjima pravi iskorak i ispoljavanjem snažnog uverenja da se književne istorije (dakle opšte) mogu graditi i na postulatima pojedinačnog.

Ćirilica; broširani povez; 325 strana.