Izražena segmentacija tržišta i potreba direktne komunikacije sa ciljnom grupom uslovila je munjevit prodor novih medija u sfere naših života. Korisnici postaju „imuni“ na klasične medije prenatrpane reklamnim porukama i jeftinim marketinškim frazama u tradicionalnim, masovnim medijima (TV, radio, novine). Oni prirodno postaju gladni novih mogućnosti za razmenu informacija. Vrtoglavim razvojem informacionih tehnologija stvaraju se „novi mediji“ i otvara put marketingu da zakorači na viši nivo, u jednu novu eru, eru interneta.
Prednost novih medija u odnosu na tradicionalne je što korisnik ostaje gospodar informacije. On upravlja informacijama, postaje aktivni učesnik, on čak i sam kreira reklame, sajtove, blogove… a kako je to sada njegov izbor, veći su izgledi da iz ovakvih izvora on čuje i prihvati marketinšku poruku. Tako novi mediji postaju moderna bajka gde svačija ruka otvara čarobno ogledalo ubrzanog putovanja u budućnost. Korisnik sam bira kada i šta će da gleda, čita ili sluša, uključuje se u diskusiju dajući svoje mišljenje.
Ako pomislite da imate nešto da kažete, možete napraviti svoj blog za svega nekoliko minuta. Blogovanje na internetu je privlačno i dostupno. Nema prepreka ulasku ili učestvovanju u tematskim diskusijama, a troškovi ovakvog onlajn izdavaštva su minimalni. Činjenica je da kredibilitet blogova zasenjuje tradicionalne medije. Na Zapadu je već odavno ustaljena praksa da predsednici najuglednijih korporacija i eminentni stručnjaci imaju svoje blogove preko kojih ostvaruju direktan kontakt sa zaposlenima ili običnim građanima, kupcima. Marketinški stručnjaci mogu uočiti uticajnog blogera iz svoje branše kojeg će sponzorisati, što je najveći izazov i verovatno najbolja prilika za brending ako se to izvede kako treba, nenametljivo. Ovakav pristup omogućava daleko efikasniju komunikaciju sa ciljnim grupama, jer je interaktivan i ne opterećuje korisnike.
Pioniri koji su zakoračili na novu teritoriju „internet televizije” i uspeli da ostvare uspeh su Web sajtovi Google Video i YouTube. Ali ako neko misli da je YouTube ostvario maksimum u ovom polju, verovatno nije u pravu jer uvek može bolje i interesantnije. Što se tiče onlajn videa, korisnici imaju kontrolu nad sadržajem i biraju da li će gledati ili neće gledati sadržaj. Postojeća tehnologija omogućava veliku fleksibilnost u izvođenju različitih tehničkih rešenja za distribuciju video materijala i pratećih sadržaja, tako da je visok potencijal za ostvarenje različitih ideja.
Još jedan novi medij, sveprisuti fenomen na internetu u poslednjih nekoliko godina, svakako je i podcasting. Kovanica kojom se označava onlajn prenos audio-sadržaja objedinjuje dve reči – iPod i broadcasting. Iako ga mnogi vide samo kao snimljeni internet radio-program ili muziku koja se preslušava po želji slušaoca, podcasting je nešto mnogo više. Za razliku od tradicionalnog radija, slušalac podcasting programa je u mogućnosti da sam odluči šta i kada želi da primi i/ili sluša. Pošto su u pitanju standardni fajlovi, jednom preuzeti, oni se mogu prebaciti u MP3 plejer i slušati, na primer, dok ste u pokretu. Sem muzike, ovim putem se mogu pratiti i kursevi stranih jezika, razna upustva za upotrebu, čak i čitavi kursevi za određena znanja i veštine. Audio-knjige odličan su izbor za osobe koje žele da korisno utroše vreme u prevozu ili za one koji zbog starosti ili oštećenja vida ne mogu da čitaju.
Nemoguće je govoriti o internet medijima, a zaobići 3D tehnologiju. Virtuelni svetovi (3D okruženja) su već prisutni na internetu, ali „njihovo vreme“ tek dolazi. Dobar primer je virtuelni svet Second Life (kompanije Linden Lab, www.secondlife.com), dozvoljava korisnicima da sami u velikom stepenu kreiraju modele saznanja koristeći svoje i iskustvo drugih u 3D okruženju. Pored stvaranja avatara koji može i ne mora da odgovara realnom liku učesnika, tu je mogućnost kupovanja „virtuelne zemlje”, gradnje sopstvenog doma, prodavnice, raznih predmeta itd. U praktičnom smislu, Second Life sve više oponaša realni život, a poseban agens je uvođenje novčanih transakcija, tako da ovaj dvoipomilionski svet postaje sve privlačniji za poslovne ljude koji su u njemu videli novi marketinški potencijal i neistraženu oblast za širenje biznisa (mnoge velike kompanije već su zauzele svoje mesto u ovakvom okruženju kupivši velike parcela virtuelnog „zemljišta” na kojem grade svoje 3D objekte: Dell Computers, Toyota, Nissan, General Motors, Adidas, Holandska banka, novinska agencija Reuters itd).
Dodaj komentar