Pred kraj devetnaestog veka Hari de Vind je zabeležio da su za „savremeni“ svet „balkanske zemlje manje poznate od najcrnje Afrike“, a Tomas Forester iznašao analogiju između „zaostalih naroda Afrike koji čekaju blagodeti civilizacije“ i Balkanaca čija se „neukost i sujeverje moraju otkloniti civilizovanjem“. Vilijam Biti se tu „oprašta od civilizacije“, da bi „ušao u iskonsku pustinju gde je čovek još polu-varvarin.“ Putovanje u balkanske predele se u viktorijanskoj dnevnoj štampi ne preporučuje; ništa ne garantuje zaštitu od bandi; iznenadni ratovi i ustanci su poput prirodnih pojava; šokantni prizori koji ih prate se podrazumevaju; tu, na rubu kontinenta, rađa se mogućnost suočavanja sa „krajem civilizacije“- evropskim „srcem tame“. [opširnije...]

Ako govorimo o savremenoj klavirskoj muzici, svakako da je jedan od najistaknutijih, a možda nije uopšte preterano reći - upravo najistaknutiji kompozitor- Đerđ Ligeti. Njegovih osamnaest Etida za klavir postaju ravnopravni deo repertoara svakog pijaniste, uz nezaobilazne Šopenove, Listove, Debisijeve, Skrjabinove ili Rahmanjinovljeve. Svedoci smo još jednog kvalitativnog skoka u tehničko-umetničkoj evoluciji pijanističke tehnike. Tako veliku revoluciju je pre toga samo List napravio svojim Transcendentalnim etidama još u XIX veku. Poznato je i da je List bio izuzetan pijanista i veliki čovek. [opširnije...]

Na Dan Svetoga Save okončala se prva izložba posvećena mesecu predstavljanja srpske književnosti, kulture i umetnosti u večnom gradu. Simbolično, muzej antičke rimske civilizacije u predgrađu EUR bio je centar raznovrsnih italijansko-srpskih kulturnih dešavanja pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Srbije i Grada Rima. Srpski slikari, poput svetski Ane Kapor i Vladimira Pajevića, fotografa Srđe Mirkovića, vajarke i likovne umetnice Ljiljane Petrović Vavalli, i modernističkog slikara Nikole Pršendića, svojim radovima su predstavili mistiku, kreativnost i produhovljenost srpskog naroda koji živi u tuđini.

Manifestacija je uspela da u jednom relativno kratkom vremenskom periodu ispriča radoznalim posetiocima priču o antičkoj Srbiji kroz vekove i sedam glavnih dešavanja. Na ulazu u izložbenu dvoranu vunene ručne tvorevine stajale su ispred panoa koji su ukratko objašnjavali glavne događaje u srpskoj istoriji, [opširnije...]

Savremeno i uobičajeno određenje alhemije kao „primitivne hemije“ je idejni proizvod prosvetiteljstva. Zato i danas možemo čuti da je alhemija preteča savremenog poznavanja prirodnih zakona, demonska kćer fantastičnih recepata čiji tvorci nisu mogli utoliti žeđ za zlatom, te su okončali svoje „promašene“ živote u mračnim laboratorijama. Nema u tome ničega opskurnog, navodno neznanje, zamenilo je navodno znanje - alhemija se morala povući pred vladavinom progresa. Taj pogrešni, ili rudimentarni prosvetiteljski prevod nastavlja da živi u izgovorenom i napisanom; u leksikonima, udžbenicima, svakodnevnom govoru, smeštajući se u prve asocijacije o usponu prirodnih nauka. [opširnije...]

Preko jedne šestine čovečanstva proslavilo je 23. januara po lunarnom kalendaru 4709. Kinesku Novu godinu. Na taj dan, više od 1.3 milijarde Kineza prestaje da priča o prošlosti i počinje da misli o budućnosti. Godina Vodenog Zmaja, koja nastupa svakih 60 godina, počinje 4. februara, prvog dana meseca Tigra koji označava proleće. U vremenima kada se dosta govori o propasti sveta 12. decembra 2012., i snimaju filmovi po istovetnom šablonu, prema kineskom verovanju godina Vodenog Zmaja donosi brojne mogućnosti napretka i uspeha na svim poljima. [opširnije...]

Jedna od ne tako novih stvari koja je sve populrnija među tinejdžerima, a o kojoj malo ljudi zna, jeste digitalna droga ili i-dosing. Koncept digitalne droge podrazumeva slušanje audio signala kroz slušalice i to posebnih niskofrekventnih signala koji utiču na moždane talase, mentalno stanje i raspoloženje, i izazivaju isto stanje i osećaje kao pri korišćenju pravih narkotika. Takođe slušanje različitih zvukova (pesama), ima i različite efekte na mozak. Lako se mogu izabrati osećaji koje želimo da iskusimo kao što su osećaj ekstazija, kanabisa, kokaina, LSD-a… [opširnije...]

Slikovita pojednostavljenja Balkana čas se javljaju u tekstu, čas iz njega nestaju dok kao konstanta ostaje ono o „granici“ koja spajajući razdvaja i razdvajajući spaja - identitete, prostore, kulture. To je slika „drugog prostora“, „pograničnog pojasa“.

Predstaviti Balkan kao rub, nazvati ga raskršćem, tačkom prelaska, stepenikom, lavirintom, ključem, kapijom, neki su od načina da se često nezavidne situacije u kojima se balkanske zemlje nalaze, pripišu graničnosti. Takva pozicija se prepoznaje kao fizička (geografska) i kulturna (simbolička) „činjenica“- ono što se podrazumeva postajući neupitno, nedodirljivo i delujući poput sakralne formule. [opširnije...]

U proteklih mesec dana, u okviru turneje po Srbiji, publika je imala prilike da se upozna sa stvaralaštvom dvoje kreativnih mladih ljudi koji čine sastav Sétamur. Nizali su se nastupi na koncertima u Centru za kulturu u Pančevu, u Baš-kući u Subotici, na gostovanjima i nastupima uživo u radio emisijama na Radio Pančevu i na internet radio stanici Be-Ton Radio, na TV Pančevu, a uskoro i na RTS-u u emisiji Ad libitum…

Ovaj vid međunarodne saradnje između Italijana Normana Bajokija, inače osnivača sastava Sétamur, i naše kompozitorke Melinde Ligeti, nastavak je letos započete italijanske turneje. Muzika preko koje su započeli svoju komunikaciju našla je put do većeg broja slušalaca koji su osetili njenu draž. Suptilna, a istovremeno puna jakih emocija… [opširnije...]

Ne, ne mislim na roman Julijana Semjonova o nadaleko čuvenom pukovniku Štirlicu i političkoj hronici 1945. Mislim na 17 trenutak proleća, nedavno proživljenih na južnom američkom kontinentu.

1. Mislim da preteruju sa epitetima kada je u pitanju argentinsko vino i mesni odrezak. Kod nas u Australiji meso je kvalitetnije a Barosina vina su bez premca u svetu. Žene su već nešto sasvim drugo i to se jednostavno ne može opisati.

2. Tango je ples za barabe. Moraš da pušiš i da piješ dok ga gledaš. Ako posle plesa srećom usledi kafanski preokret, to jest tuča, onda je utisak onaj pravi.

3. I na jezerima Perua se, kao i ovde, kunu u Južni krst. Samo, on se tamo obožava u vodi a ovde viori na zastavama. [opširnije...]

Kad se pomene ime Mite Topalovića, Pančevci odmah pomisle na uličicu u centru grada, do nedavno kaldrmisanu musavu prečicu od Evangeličke crkve do poslastičarnice „Popović“. Većina prolaznika misli da je uličica dobila naziv po nekom zaboravljenom ratnom heroju…

Ko je bio Mita Topalović? Rodom Pančevac. Jedan od prvih školovanih srpskih muzičara. Školovao se u Beču. Nosilac muzičkog života svog rodnog grada po povratku sa studija orgulja u Pragu. Dirigent Pravoslavnog srpskog crkvenog pevačkog društva. Kompozitor. Osmislio je i organizovao koncerte duhovne muzike koji su se posle počeli održavati i u drugim gradovima. Jedna svestrana muzička ličnost koja je svoju energiju posvetila umetnosti, prvenstveno kulturnom razvitku svog grada. [opširnije...]