Savremeno i uobičajeno određenje alhemije kao „primitivne hemije“ je idejni proizvod prosvetiteljstva. Zato i danas možemo čuti da je alhemija preteča savremenog poznavanja prirodnih zakona, demonska kćer fantastičnih recepata čiji tvorci nisu mogli utoliti žeđ za zlatom, te su okončali svoje „promašene“ živote u mračnim laboratorijama. Nema u tome ničega opskurnog, navodno neznanje, zamenilo je navodno znanje - alhemija se morala povući pred vladavinom progresa. Taj pogrešni, ili rudimentarni prosvetiteljski prevod nastavlja da živi u izgovorenom i napisanom; u leksikonima, udžbenicima, svakodnevnom govoru, smeštajući se u prve asocijacije o usponu prirodnih nauka. [opširnije...]

Preko jedne šestine čovečanstva proslavilo je 23. januara po lunarnom kalendaru 4709. Kinesku Novu godinu. Na taj dan, više od 1.3 milijarde Kineza prestaje da priča o prošlosti i počinje da misli o budućnosti. Godina Vodenog Zmaja, koja nastupa svakih 60 godina, počinje 4. februara, prvog dana meseca Tigra koji označava proleće. U vremenima kada se dosta govori o propasti sveta 12. decembra 2012., i snimaju filmovi po istovetnom šablonu, prema kineskom verovanju godina Vodenog Zmaja donosi brojne mogućnosti napretka i uspeha na svim poljima. [opširnije...]

Jedna od ne tako novih stvari koja je sve populrnija među tinejdžerima, a o kojoj malo ljudi zna, jeste digitalna droga ili i-dosing. Koncept digitalne droge podrazumeva slušanje audio signala kroz slušalice i to posebnih niskofrekventnih signala koji utiču na moždane talase, mentalno stanje i raspoloženje, i izazivaju isto stanje i osećaje kao pri korišćenju pravih narkotika. Takođe slušanje različitih zvukova (pesama), ima i različite efekte na mozak. Lako se mogu izabrati osećaji koje želimo da iskusimo kao što su osećaj ekstazija, kanabisa, kokaina, LSD-a… [opširnije...]

Slikovita pojednostavljenja Balkana čas se javljaju u tekstu, čas iz njega nestaju dok kao konstanta ostaje ono o „granici“ koja spajajući razdvaja i razdvajajući spaja - identitete, prostore, kulture. To je slika „drugog prostora“, „pograničnog pojasa“.

Predstaviti Balkan kao rub, nazvati ga raskršćem, tačkom prelaska, stepenikom, lavirintom, ključem, kapijom, neki su od načina da se često nezavidne situacije u kojima se balkanske zemlje nalaze, pripišu graničnosti. Takva pozicija se prepoznaje kao fizička (geografska) i kulturna (simbolička) „činjenica“- ono što se podrazumeva postajući neupitno, nedodirljivo i delujući poput sakralne formule. [opširnije...]

U proteklih mesec dana, u okviru turneje po Srbiji, publika je imala prilike da se upozna sa stvaralaštvom dvoje kreativnih mladih ljudi koji čine sastav Sétamur. Nizali su se nastupi na koncertima u Centru za kulturu u Pančevu, u Baš-kući u Subotici, na gostovanjima i nastupima uživo u radio emisijama na Radio Pančevu i na internet radio stanici Be-Ton Radio, na TV Pančevu, a uskoro i na RTS-u u emisiji Ad libitum…

Ovaj vid međunarodne saradnje između Italijana Normana Bajokija, inače osnivača sastava Sétamur, i naše kompozitorke Melinde Ligeti, nastavak je letos započete italijanske turneje. Muzika preko koje su započeli svoju komunikaciju našla je put do većeg broja slušalaca koji su osetili njenu draž. Suptilna, a istovremeno puna jakih emocija… [opširnije...]

Ne, ne mislim na roman Julijana Semjonova o nadaleko čuvenom pukovniku Štirlicu i političkoj hronici 1945. Mislim na 17 trenutak proleća, nedavno proživljenih na južnom američkom kontinentu.

1. Mislim da preteruju sa epitetima kada je u pitanju argentinsko vino i mesni odrezak. Kod nas u Australiji meso je kvalitetnije a Barosina vina su bez premca u svetu. Žene su već nešto sasvim drugo i to se jednostavno ne može opisati.

2. Tango je ples za barabe. Moraš da pušiš i da piješ dok ga gledaš. Ako posle plesa srećom usledi kafanski preokret, to jest tuča, onda je utisak onaj pravi.

3. I na jezerima Perua se, kao i ovde, kunu u Južni krst. Samo, on se tamo obožava u vodi a ovde viori na zastavama. [opširnije...]

Kad se pomene ime Mite Topalovića, Pančevci odmah pomisle na uličicu u centru grada, do nedavno kaldrmisanu musavu prečicu od Evangeličke crkve do poslastičarnice „Popović“. Većina prolaznika misli da je uličica dobila naziv po nekom zaboravljenom ratnom heroju…

Ko je bio Mita Topalović? Rodom Pančevac. Jedan od prvih školovanih srpskih muzičara. Školovao se u Beču. Nosilac muzičkog života svog rodnog grada po povratku sa studija orgulja u Pragu. Dirigent Pravoslavnog srpskog crkvenog pevačkog društva. Kompozitor. Osmislio je i organizovao koncerte duhovne muzike koji su se posle počeli održavati i u drugim gradovima. Jedna svestrana muzička ličnost koja je svoju energiju posvetila umetnosti, prvenstveno kulturnom razvitku svog grada. [opširnije...]

Istraživači slike Balkana suočeni su sa pitanjem koje se češće izgovara šapatom, nego samouverenim glasom društvenog kritičara – „da li je prisustvo balkanistickog diskursa, sa značenjima siromaštva i izolovanosti, oznaka kolonijalnog stanja“? Kao da već ovaj šapat nagoveštava nemo prisustvo subalternog subjekta. Ostajući bez konačnog odgovora na pitanje, Balkan se uključuje i isključuje, najpre iz govora o kolonijalizmu, a potom i postkolonijalnih studija, da bi opstao na njenim rubovima, zauzimajući i ovde, ironično, marginalnu poziciju. [opširnije...]

Hodočašće u divljinu

Posle radnog jutra presvlačimo se i krećemo na lokalni aerodrom u sred gužve. Uz telefonski poziv pilot će nas sačekati par minuta. Pacifičko vreme! Avion sa 36 sedišta poleće. Leteći autobus, sa dve stanice pre ostrva Gizo gde ćemo biti smešteni, Sege i Munda. Zapadna provincija broji oko 65 000 stanovnika (od ukupno 550 000), iako statistički biro na Solomonovim ostrvima ima velike muke oko popisa, a mnogi ni ne znaju koliko su stari niti kada su rođeni pa sami, u za to predviđenu rubriku, upisuju datum koji im se sviđa. Navodno je jun vrlo popularan. Voda u avionu kaplje iznutra i pitam se da li je to normalno. Stotine malih ostrva poput školjki blista ispod trupa aviona, gusta šuma i reke sa egzotičnom florom i faunom. Verovatno i sa nekim biljnim i životinjskim vrstama za koje još ne znamo da postoje. Umor na licima saputnika skreće pažnju na potrebu za predahom. A meni je neophodan bazen ili tuš. Slećemo na zemljanu pistu. Stvarno smo u sred divljeg Pacifika. Na planeti dan prvo osvane ovde, 10 sati kasnije i u Srbiji. Baba mi ne bi verovala kad bih joj rekla da se nalazim u stvarnosti jednog od postera iz moje dečije sobe!!! [opširnije...]

Prošla je već decenija i po od kako sam priljubljena uz mobilni telefon. On mi je komunikacija sa svetom i pravi mi društvo. Isto toliko dugo sam zavisna i od elektronske pošte. Proveravam elektronsku više puta na dan.

Imam čak i mnoštvo “pratilaca” na Tviteru mada ga nikad nisam koristila. Ali, spremam se. Za koji dan. Postala sam i član Facebook nacije. Sve traži svoje. Traži da postanemo hiperaktivni. Traži pažnju. Traži odgovore. [opširnije...]