ЛУТКА

Роман Лутка уверљиво описује предратни и поратни живот, као и саме ужасе Другог светског рата, међу којима се упечатљивошћу посебно издвајају логорске епизоде. Међутим, ратне трауме, дубоко болне, нису једине. Породица сликара Томислава, главног јунака романа, тешке ратне дане проживљава раздвојена. Томислав је снове о богатству потрошио још као студент због уживања у дражима градског живота изгубивши љубав из младости. Осим што кидају породичне везе, ужаси рата односе и сећања. Као ратно сироче, Јелена, једна од јунакиња у богатој галерији ликова романа, о својој прошлости сазнаје на основу ујакових прича. Топос породичне куће, трагедију њеног напуштања и чежњу за повратком у њено заштитничко окриље, приповедач лајтмотивски варира дајући овој приповести меланхоличан и, на тренутке, потресан тон. О покиданим личним, породичним и друштвеним везама сведочи, колико и сами учесници, дрвена рукотворина – лутка – која повезује различите генерације. Приповедач, носталгијом према прошлом времену и породичном животу, стишаним лирским тоном, који је истовремено и дубоко осећање и приповедни поступак, роман гради као мозаичну структуру чији вешто вођени приповедни меандри доприносе динамици и изражајности фабуле. Једноставношћу пленећи пажњу читаоца, Лутка је веродостојни сведок трагичног времена у коме су садржана сва времена људског живота.